• Росзарубежцентар
• О Руском дому
• Контакти
• Месечни програм
• Партнери
• Линкови
• Архива

• Руски језик
• Култура
• Наука и техника
• Сународници
• Словенски свет
• Библиотека

• Књижара
• Школа плеса
• Дечија школа фолклора
• Уметничка галерија
• Кафе клуб

> Почетак  > Росзарубежцентар

Руководилац РОСЗАРУБЕЖЦЕНТРА и 

Руске асоцијације за међународну 

научну и културну сарадњу 

МИТРОФАНОВА Елеонора Валентиновна

ВОКС –ССОД –Росзарубежцентар - 80 година штафете народне дипломатије

          Руски центар за међународну научну и културну сарадњу (Росзарубежцентар). Његов прототип, Свесавезно друштво за културне везе са иностранством (ВОКС) основано је 8. августа 1925. године.

          Данас Росзарубежцентар има статус државног органа при Министарству иностраних послова Русије. Његов задатак је да преко система руских центара за науку и културу (РЦНК) и представништава у иностранству, остварује хуманитарне, информативне, научно-техничке и културне везе између Руске Федерације са земљама у иностранству, као и пружање подршке руским и иностраним невладиним организацијама (НПО) у развоју тих веза.

          Представништва Росзарубежцентра постоје у 63 земље света који представљају делић Русије и омогућавају свим заинтересованим да се упознају са историјом и културом наше земље, као и да добију неопходне информације.

          У оснивању ВОКС-а учествовали су најпросвећенији и најлибералнији представници наше земље – народни комесар за образовање Анатолиј Луначарски, први председник ВОКС Олга В. Камењева, књижевници и уметници Владимир В. Мајаковски, Сергеј С. Прокофјев, Дмитриј Д. Шостакович, Сергеј М. Ејзејштен, И.Г. Еренбург. Сарадници и партнери ВОКС-а били су научници и писци светског гласа Алберт Анштајн, Ромен Ролан, Марија Кири, Анри Барбис, Рабиндрант Тагор, Теодор Драјзер, Бернард Шоу, Херберт Велс.

          Кроз гвоздену завесу, која је одвајала Совјетску Русију од остатка света пролазиле су објективне информације о нашој земљи у многоме захваљујући ВОКС-у. Он је организовао изложбе које су иностране посетиоце упознавале са различитим аспектима живота совјетских људи, размену књига и периодичких издања, пројекције совјетских филмова.

          Управо захваљујући ВОКС-у први совјетски грађани су путовали у иностранство. Представници совјетске уметности почели су да учествују у иностраним фестивалима и конкурсима.

          Други светски рат успорио је културне и научне везе међу земљама. Упоредо са тим у пуној својој снази рађа се социјална база ВОКС-а у иностранству, његов широки круг контаката и тежња да се обједине познати ствараоци светске  културе у борби са хитлеровским нацизмом.

          Током ратних година у знак солидарности са совјетским народом у његовој борби против немачког нацизма појављују се нова друштва пријатеља СССР-а.

          Захваљујући ВОКС-у у Совјетски Савез стизали су лекови, болничка опрема и друга помоћ која је купљена од средстава иностраних представника јавног живота. Преко ВОКС-а достављена је у Велику Британију партитура Лењиградске симфоније Дмитрија Шостаковича, која је касније извођена широм света.

          Године 1957. национална друштва пријатељстава са СССР-ом постојала су у 47 земаља. На иницијативу ВОКС-а и многих друштвених организација идентичан процес покренут је и у Совјетском Савезу.

          Масовно оснивање друштава пријатељства довело је до тога да су 1958. она обједињена у Савез совјетских друштава пријатељства који је постао наследник ВОКС-а. Принципијелна разлика измећу нових совјетских друштава од претходних било је масовно учешће јавности.

          За протеклих 10 година изменила се светска геополитичка ситуација. Пала је гвоздена завеса, срушен је Берлински зид, а Русија је кренула путем демократског развоја. У новим околностима активности Росзарубежцентра усмерене на ширење међународне сарадње добиле су много већи значај. Године 1994. Савез Совјетских друштава пријатељства трансформисан је у Руски центар  за међународну  научну и културну сарадњу. Након много година прву жену космонаута, која је била на челу ССОД и Росзарубежцентра, Валентину Терешкову сменила је Елеонора Митрофанова која је у Росзарубежцентар дошла са места помоћника министра иностраних послова Руске Федерације.

          Главни правац рада ове организације остаје културно-просветна делатност. У Руским центрима за науку и културу одржавају се музички фестивали, филмске пројекције, изложбе слика и фотографија, организују се наступи уметничких ансамбала из Русије, познатих људи из света уметности, раде школе, клубови, радионице различитих усмерења. Увек је много посетилаца у библиотекама, чији фондови поседују и до  40.000 томова.

          У данашње време Росзарубежцентар има примарни задатак да реализује дугорочне комплексне програме преко презентације руских достигнућа у друштвеној, културној, научно-техничкој и образовној сфери,  као и да промовише њен пословно-економског потенцијал.

          Много пажње се посвећује курсевима руског језика у иностранству. Росзарубежцентар има јединствену базу иностраних представништава и ради по програму федералног система образовања и као такав је јединствени, реално постојећи систем за подржавање изучавања руског језика у иностранству. Укупно на курсевима руског језика који раде у оквиру Росзарубезцентра има око 6.500 полазника. Новина су испити који се полажу у РЦНК и на основу којих се добија Државни сертификат. Росзарубежцентар се залаже за ширење руског језика, његову практичну примену, и образовања на руском језику. Представништва Росзарубежцентра у иностранству иницирају пријем страних студената на факултете у Русији и одржавају везе са дипломираним студентима којих је у свети више од 500.000.

          Новина у раду Росзарубежцентра је рад са невладиним организацијама, који су активни и утицајни учесници у разради и реализацији политике у сфери социјално-економског развоја, друштвених проблема.

          Инострани руски центри су традиционално карика која спаја Русе у иностранству, људе који су радили или студирали у Русији, као и оне који никада нису били , а који желе више да сазнају о руској историји и култури, да успоставе пословну сарадњу са нашом земљом или желе да уче руски језик.

          У ближој будућности Росзарубежцентар планира да рашири и ојача своју инфраструктуру, да отвори низ нових представништава и културних центара. Осим тога планиран је прелазак на нови регионални принцип организације активности.

         Нови приоритети у делатности Росзарубежцентра су рад са невладиним организацијама, које су активни учесник у разради и реализацији питања социјално-економског развоја и решавању друштвених питања.

         Врло је актуелан рад са сународницима у иностранству. Руски центри су често једина места где рођени у Русији могу потврдити свој национални идентитет.

         Росзарубежцентар сматра да је његов задатак да учврсти везе са сународницима који су стално настањени у иностранству, помогне развој њихових делатности у циљу ширења културне, научне и пословне сарадње са Русијом. Сународници су учесници многих манифестација културних центара. За њих се организују сусрети са научницима, представницима културног живота земље, одржавају се предавања о социјално-економским и правним променама у Русији, њеној спољној политици, културном животу. Наши сународници имају могућност да користе библиотеке и видеотеке  руских културних центара, да учествују у раду секција, да похађају курсеве језика.

         Руски центри у иностранству традиционално обједињују  Русе у иностранству, људе који су радили или се школовали у Русији, као и оне који никада нису били у Русији а желе да сазнају више о руској историји и култури, пословне партнере и оне који уче руски језик.